Актуелно

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ШУМАДИЈЕ - 70 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

До краја Другог светског рата у Шумадији није било организоване активности на пољу заштите архивске грађе што је за последицу имало да и раније очувана историјска грађа услед непажње доживи велика оштећења. Стога су се први облици заштите архивске грађе у Крaгујевцу јавили са оснивањем Архивског седишта 1948. године које је имало задатак да евидентира архивску грађу на свом подручју, заштити је од уништења и пропадања и преузмеграђу ликвидираних установа на територији крагујевачког и гружанског среза. Како је било неопходно најпре обезбедити простор за смештај архивске грађе одлучено је да то буду просторије Народне библиотеке и Амиџиног конака. Просветни радници добијали су упуства за чување и прикупљање старих докумената чиме се развијала свест о значају и вредности архивске грађе и интереса за чување значајних докумената из прошлости. Тако су створене основне евиденције о архивској грађи која се налазила у предузећима, установама и државним органима, што је био значајан подухват за Средиште.
Захваљујући резултатима и доношењу Закона, који регулишу архивску делатност омогућено је да Архивско средиште прерасте у виши институционални облик заштите архивске грађе и регистарторског материјала. Решењем ГНО Крагујевац 1952. основана је Градска државна архивау Крагујевцу, а иста је добила сагласност 7. фебруара од стране НР Србије да се у Крагујевцу оснује Архив као установа Градског народног одбора. Архив је добио у надлежност подручја три града (Крагујевца, Краљева и Новог Пазара ) и 11 срезова (крагујевачки, опленачки, таковски, лепенички, орашачки, гружански, лавачки, жички, дежевски студенички и штавички).
До 1955. Архив је покривао напред наведена подручја, а оснивањем Архива у Крушевцу, Чачку и Краљеву и услед промена насталих у организацији друштвених политичких заједница, делатност Архива сведена је на шест општина. Од 1991. године Лапово је добило статус општине, а Крагујевац статус града тако да се делатност Архива простире на територији шест општина и подручју града Крагујевца.
Сходно томе, ИАШК обележио је седамдесет година од оснивања и то изложбом "То нису папири, то су животи људи", која прати његов историјски развој, а чији аутори су Предраг Илић, архивски саветник и Славко Степановић, виши архивиста. Изложбу прати и одговарајући каталог. Такође, публика ће могла да погледа и докумeнатрни филм "Прича пожутеле хартије", чији аутор је Дејан Ђусић.
На свечаности су говорили: Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, Сања Живковић, директорка Историјског архива Шумадије, Славко Степановић и Дејан Ђусић.
Модератор програма била је Ксенија Ђерковић.