БОРИША РАДОВАНОВИЋ, професор историје, архивски саветник у пензији,члан Међународног архивског савета из паризам секције за архитектонске записе (ICA/SAR).
Родио се 9.09.1950. године у Равном Тополовцу (Банат), где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Зрењанину, а историју на Филозофском факултету у Београду. Радни однос је засновао у Историјском архиву Шумадије 1980. године, где је радио до свог пензионисања.
Радио је на различитим пословима:истраживању, обради и публиковању архивске грађе, водио културно-просветну и издавачку делатност у Архиву, руководио одељењем за сређивање и обраду архивске грађе. Један је од оснивача часописа „Шумадијски анали“ чији је био главни и одговорни уредник од његовог покретања 2004. до 2014. године. Организатор је и главни уредник био неколико научних скупова које је организовао Историјски архив Шумадије (2002, 2006, 2010, 2014). Аутор је великог броја историјских изложби из прошлости Крагујевца и Шумадије. Изложба „Архивска грађа – исвор за историју“ добила је награду Културно просветне заједнице општине Крагујевац.
Резултате својих истраживања објављивао је у часописима у земљи и иностранству: „Архивски преглед“ – Београд, „Шумадијски анали“ – Крагујевац, „Станишта“ – Крагујевац, „Корени“ – Јагодина, „Шумадијски записи“ – Аранђеловац, „Историјска баштина“ – Ужице, „техничка питања заштите архивске грађе“ – Марибор, „Архивска пракса“ – Тузла, „Орбис“ – Кањижа, као и часописима који су излазили у Крушевцу, Рачи, Зајечару, Зрењанину и другим градовима.
Посебно поглавље у његовом раду представљају радови из архивистике, проучавању прошлости Шумадије и Крагујевца, ко и на заштити непокретне културне баштине. Објавио је књиге: „Добровољно ватрогасно друштво Крагујевац“ 1987, „Равни Тополовац“ 1991, „Стари Крагујевац“ 1996, Крагујевац – срце Србије“ 1996, „Велика суза“ спомен књига 1998, „Пзт дужи од века – монографија Житопродукта“ 2001, „Борач, дргуљ Шумадије“ 2003, „Историјска и уметничка баштина ВТЗ-а“ 2005, „Радовановићи из Двизовића у Осату“ 2008, „Огледи из архивистике“ 2010, „Крагујевац у Првом српском устанку“, 2011, „Кафане старог Крагујевца“ 2012, „последња одбрана Србије – Легенда о батаљону 1300 каплара“, „Историја Крагујевца“ 2017, „Историја Крагујевца после другог светског рата“ 2020.
Био је сарадник Матице српске из Новог Сада на изради Српског Биографског речника. Новинске чланке и фељтоне објављивао је у дневним и недељним листовима и часописима, учествовао је у радио и ТВ емисијама.
