O Архиву

Историјски архив Шумадије Крагујевац је установа културе која прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе настале на подручју Шумадијског округа и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе. Организована заштита архивске грађе у Крагујевцу започета је 1948. године оснивањем Архивског средишта чији је приоритет био да преузме документацију ликвидираних предраних управа и да је заштити од уништења и пропадања. Доношењем савезног (1950) и републичког закона (1951) архиви у Србији добили су статус државних установа. Тако је Архивско средиште 1952. године прерасло у Градску државну архиву чија се надлежност простирала на подручју три града (Крагујевац, Краљево и Нови Пазар) и једанаест срезова. Оснивањем архива у Крушевцу, Чачку и Краљеву надлежност крагујевачког архива је сведена на седам општина: Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Рача, Баточина, Кнић и Лапово (од 1991).

Кроз своју вишедеценијску историју крагујевачки архив је стално мењао називе: Градска државна архива (1952–1958), Државни архив среза Крагујевац (1958–1967), Историјски архив Крагујевац(1967–1970) и Историјски архив Шумадије Крагујевац (од 1970).

Својом основном делатношћу ова установа обавља послове заштите културне баштине и у значајној мери доприноси обликовању научно засноване слике о прошлости чиме остварује своју стручну, културну и опште друштвену улогу.