Историјат

Историјски архив Шумадије у Крагујевцу је установа културе чија је основна делатност прикупљање, обрада, сређивање, заштита архивске грађе настале на подручју Шумадијског округа, давање на коришћење у научне и друге сврхе, као и њено публиковање. Организована заштита архивске грађе у граду на Лепеници започета је 1948. године оснивањем Архивског средишта чији је приоритет био преузимање документације ликвидираних предратних установа. Доношењем општег (1950), а потом и републичког закона (1951) архиви у Србији су добили статус државних установа. Тако је Архивско средиште у Крагујевцу 1952. године прерасло у Градску државну архиву која је била надлежна за три града (Крагујевац, Краљево и Нови Пазар) и чак једанаест срезова (крагујевачки, опленачки, таковски, лепенички, орашачки, гружански, левачки, жички, дежевски, студенички и штавички). Оснивањем архива у Краљеву (1960) и Новом Пазару (1976), надлежност Историјског архива Шумадије је сведена на територију града Крагујевца и шест општина: Аранђеловац, Топола, Рача, Баточина, Кнић и Лапово.

1. Amidzin konak

Кроз своје вишедеценијско постојање ова значајна установа културе више пута је мењала називе: Градска државна архива (1952–1958), Државни архив Среза Крагујевац (1958–1967), Историјски архив Крагујевац (1967–1970) и на крају Историјски архив Шумадије Крагујевац (од 1970).

2. Kuca Alekse Obradovica (Regentova kuca)

Пуне четири деценије Архив није располагао адекватним простором за смештај грађе. Документација је првобитно прикупљана и чувана у Амиџином конаку, у кући трговца Алексе Обрадовића (Регентовој кући), а по оснивању Градске државне архиве, 1952. године у национализованој кући на почетку данашње улице Јована Ристића. Архив је деценијама радио у просторијама Скупштине града, док су се депои налазили у подруму Окружног суда. Тек 1988. ова значајна установа је пресељена у улицу Крагујевачког октобра, у адаптирану зграду која располаже депоима површине око 600 м², радним просторијама и библиотеком.

3. Okruzni sud u Kragujevcu

Грађа Историјског архива Шумадије обухвата период од 1809. до 2013. године, док главнина датира из међуратног периода и времена после Другог светског рата. Највећи део документације је на српском, а мањи на руском, турском, немачком и француском језику. У депоима Архива, у девет група, разврстано је укупно 520 фондова и збирки (око 1 800 дужних метара архивске грађе). Архивском грађом од изузетног значаја проглашено је 8 фондова, 2 збирке и 1 документ, а архивском грађом од великог значаја – 43 фонда и 3 збирке. Стручна библиотека Архива садржи више од 6 000 наслова, углавном историјског садржаја. Иако је издавачка делатност покренута по оснивању установе, 1954. године, интензивније публиковање архивских докумената уследило је тек после 1978, када су се стекли организациони, стручни и финансијски услови.

4.Skupstina grada Kragujevca

Приликом НАТО агресије 1999. године, бомбардовање непосредне околине Архива, изазвало је тешка оштећења зграде, али и дела архивске грађе. Пресељењем фондова од изузетног и великог значаја на другу локацију, архивској грађи је нанета непроцењива штета. Њено даље пропадање спречено је хитним заштитним интервенцијама извршеним на згради у лето исте године. Реконструкција је трајала све до 2002. када је свечано прослављен јубилеј – педесет година од оснивања ове значајне институције.

5. Zgrada u kojoj se Arhiv danas nalazi

Данас је Историјски архив Шумадије у Крагујевцу установа културе од регионалног значаја, чији фондови и збирке представљају драгоцени извор за проучавање нововековне српске историје.


Warning: Unknown: write failed: No space left on device (28) in Unknown on line 0

Warning: Unknown: Failed to write session data (files). Please verify that the current setting of session.save_path is correct (/tmp) in Unknown on line 0