Берлински конгрес, на ком су се отворила, али и решила бројна питања настала након Велике источне кризе, представљао је значајну прекретницу у модерној историји српског народа. Умногоме, захваљујући личним способностима и иницијативама Јована Ристића, на Берлинском конгресу донето је више одлука које су значајно определиле будућност Србије, као и даљи ток стварања њених државних и националних циљева.

Приликом проучавања значаја Берлинског конгреса, учешће Јована Ристића на њему, требало би посебно посветити пажњу великом броју историјских догађаја и процеса који су му предходили. Делатност Јована Ристића, представљала је завршни чин драме отпочете Невесињском пушком, а окончане признањем Србије као независне и суверене државе. Овај угледни дипломата, главни носилац послова унутрашње и спољне политике Србије током Велике источне кризе српско-турских ратова 1876. И 1877. године, био је предодређен да представља интерес Србије на овом значајном Конгресу. Руковођен изнад свега националним интересима српског народа, које је познавао и разумевао на прави начин, Ристић је Србији обезбедио место у породици модерних европских држава. Такође омогућио јој је полазну основу за стварање најважнијег циља Србије-ослобађање читавог српског народа од туђинске власти и његово уједињење у оквиру јединствене националне државе.